Lakša oštećenja centralnog nervnog sistema
Stanje posle moždanog udara
Akutni moždani udar (infarkt mozga, insult, šlog, moždana kap) je bolest koja nastaje usled zapušenja krvnog suda (akutni ishemijski moždani udar 75-80% bolesnika) ili prskanja krvnog suda i izlivanja krvi u mozak ili oko mozga (akutni hemoragijski moždani udar 20-25% bolesnika).
U našoj zemlji akutni moždani udar je prvi uzrok smrti kod žena, dok je kod muškaraca na drugom mestu. Osim što se radi o bolesti sa veoma visokom smrtnošcu ( u prvih mesec dana bolesti stopa smrtnosti je do 23% ), ovo je neurološka bolest sa najvecim stepenom invaliditeta i sa visokim procentom ponavljanja ( svaki treći bolesnik u periodu od 5 godina, ponovo dozivi moždani udar ).
Faktori rizika u nastajanju moždanog udara na koje se može uticati su: povišen krvni pritisak, šećerna bolest, srčani poremećaji, poremećaj masti u krvi, gojaznost, pušenje cigareta, fizička neaktivnost, način ishrane, zloupotreba alkohola.
Simptomi koji ukazuju na moždani udar su: iznenadna slabost, oduzetost i/ili utrnulost jedne polovine tela ( lice, ruka, noga ), iznenadna konfuznost uz govorne smetnje, iznenadne smetnje vida , iznenadne teškoće u hodu, vrtoglavica, gubitak ravnoteže, naglo nastala glavobolja najčešće pracena i mučninom.
Svaki bolesnik sa moždanim udarom treba najhitnije da bude doveden u najbližu speicijalizovanu ustanovu.
Rana rehabilitacija ovih bolesnika se primenjuje od samog početka bolesti sa ciljem sprečavanja nastanka komplikacija od strane drugih sistema (upala pluća, duboka venska tromboza, plućna embolija, dekubitusi, ukočenost u zglobovima). Nakon mesec dana, rehabilitacija se nastavlja u specijalizovanom rehabilitacionom centru.
Neposredni ciljevi rehabilitacije su:
Program rehabilitacije se prilagođava stanju svakog pacijenta posebno. Fizikalne procedure koje primenjujemo su: kinezi terapija (vežbe), radno funkcionalna terapija, ručna ili podvodna masaža, kupke za ruke i noge, parafin, elektro i magneto terapija.
Tretman traje od mesec dana do tri meseca u zavisnosti od funkcionalnog stanja pacijenta. U prvoj godini uspešnost oporavka je najveća.
Moždani udar ima tendenciju ka ponavljanju, te je sekundarna prevencija od velikog značaja ( regulacija povišenog krvnog pritiska, holesterola i šećera u krvi, redovno uzimanje propisane terapije, redovni odlasci na kontrole kod svog lekara, odvikavanje od loših navika – pušenje, nezdrava ishrana, konzumiranje alkohola ).