Tel: +381 15 818 270| e-mail: banjakov@eunet.rs



Indikacije za rehabilitaciju dece

 

• urođene anomalije i deformiteti lokomotornog aparata
• povrede lokomotornog aparata
• lezije perifernih nerava
• lakše lezije centralnog nervnog sistema
• reumatska oboljenja u fazi remisije
• neuromiopatska oboljenja
• stečeni deformiteti kičmenog stuba i bolesti rasta
• kašnjenja u psihomotornom razvoju
• stanja nakon operacije kukova

( zbog urođenog iščašenja kukova, epifizeolize, Pertesove bolesti )
• porođajne povrede
( tortikolis, lezija brahijalnog pleksusa )

Savremeno leČenje dece

Opremljeni smo EHO dijagnostikom i EMNG aparatom na kojima rade i usavršavaju se naši lekari uz stručne konsultacije profesora sa klinika iz Beograda.Saradnja i stručni nadzor odvija se sa: Univerzitetskom dečijom klinikom, Institutom za majku i dete, IOHB“Banjica“, Reumatološkim institutom i Klinikom za neurologiju i psihijatriju za decu i omladinu u Beogradu.


Trudimo se da naši stručnjaci uvek budu upoznati sa najnovijim medicinskim dostignućima i da ih uspešno primenjuju u našoj bolnci.Prioritet Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača je da obezebedi najbolje uslove za oporavak mališana, a to je,pre svega ,savremeno fizikalno lečenje,vrhunska nega, kvalitetna ishrana, higijena, komforni i najsavremeniji smeštajni i terapijski kapaciteti.

Dečije odeljenje Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja  Koviljača,jedno od najboljih u Srbiji i u ovom delu Evrope,zahvaljujući dobroj organizaciji zdravstvene službe,stručnom osoblju i prirodnim resursima mališanima pruža vrhunsku negu i fizikalno lečenje do maksimalnog funkcionalnog oporavka.


Za rad sa decom zadužen je posebno obučen tim na čijem je čelu lekar subspecijalista dečije fizijatrije. Prosečno godišnje se kod više od 1200 mališana stacionarno i ambulantno primenjuju fizikalne terapije tako da je za 25 godina rada na dečijem odeljenju Spacijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača lečeno oko 30 000 mališana.


BALNEOTERAPIJE POGODNE ZA DECU

Peloid daje odlične rezultate u lečenju nekih oboljenja kod mališana, a daleko je manje agresivan od lekova i operacija. U savremenoj medicini postoji težnja da se izbegnu agresivne metode, počev od lekova i operacija do raznih zračenja, naročito ako uzrokuju alergiju i druge komplikacije. Sa druge strane, u balneoterapiji koriste se prirodni neinvazivni faktori, čime deca dobijaju šansu za kvalitetnije lečenje bez propratnih posledica.
Već više decenija u Banji Koviljači u tretmanu različitih oboljenja lokomotornog aparata kod dece primenjuje se uspešno sumporovito blato, odnosno peloid. Njegove velike terapijske mogućnosti dokazane su naučno, a pozitivni efekti se već godinama pokazuju u radu stručnjaka Banje Koviljače sa malim pacijentima koji svakodnevno stižu na specijalizovano dečije odeljenje.
Peloid daje odlične rezultate u lečenju nekih oboljenja kod dece kao što su frakture kostiju na svim nivoima, aseptične nekroze kostiju, epifiziolize glave butne kosti, kontrakture zglobova, lakša oštećenja perifernih nerava, oporavak nakon operacija na lokomotornom sistemu, reumatska oboljenja u fazi remisije. Dobri rezultati postižu se i u lečenju dece sa cerebralnom paralizom, ukoliko su oštećenja manja i ako se primena peloida započne od druge godine starosti sa ponavljanjem serija.

KAKO IZGLEDAJU TERAPIJE ZA MALIŠANE?

Peloid se primenjuje lokalno aplikovan direktno na kožu (kao vlažna toplota). na pojedine segmente. Temperatura peloida je 38-40 stepeni za. Trajanje aplikacija je 20 minuta posle čega se vrši spiranje, odmor, a potom kineziterapija. Broj aplikacija u seriji maksimalno je 20, a potom se pravi pauza od dve nedelje, pa se serija ponavlja.
Kod rezistentnih kontraktura, bez obzira na etiologiju, koristi se kineziterapija u peloidu (rame, lakat, koleno,skočni zglob). Peloid se najpre aplikuje na ledirani zglob, a potom, nakon 10 minuta sprovode se vežbe u cilju povećanja pokreta.

JEDINSTVENO LEČENJE MALIŠANA NA SVETU

Primena sumporovitog peloida Banje Koviljače kod dece jedinstvena u svetskoj balneologiji.
Primena sumporovitog peloida kod dece zasnovana je na empirijskom i stručnom saznanju preko sto godina. Od kako je u Banji Koviljači otvoreno dečije odeljenje, primena suporovitog peloida obavlja se po strogim indikacijama uz stručni nadzor Univerzitetske dečije klinike, Instituta za majku i dete I IOHB Banjica iz Beograda.

Naše dugogodišnje iskustvo ukazuje nam da imamo odlične rezultate u lečenju dece sa povredama i anomalijama lokomotornog aparata, što pokazuju i brojni stručni radovi prezentovani kod nas i u svetu. Prateći stalna zbivanja u svetu balneologije ponosni smo što se zahvaljujući jedinstvenim svojstvima peloida Banje Koviljače nigde u svetu deci ne može biti pružen takav vid efikasne terapije.

KADA SE KORISTI PELOID KOD DECE ?

 

• kod anomalija i deformiteta lokomotornog aparata
• nekroze zglobova
• povrede i iščašenja butne kosti
• posle operacije kukova
• urođenih skraćenja ekstremiteta i tzv. »staklastih kostiju«
• preloma kostiju
• spastične forme cerebralne paralize
• lakših oštećenja perifernih nerava i centralnog nervnog sistema
• reumatskih oboljenja
• ukočenosti zglobova

PERTHESOVA BOLEST

Legg-Calve-Perthesova se najčešće javlja između 4-10 godine života, mada su mogući i nešto raniji ili kasniji počeci bolesti. Češće se javlja kod dečaka nego kod devojčica. Uzrok bolesti je još uvek nepoznat ali se zna da bolest nastaje kao posledica ponavljanih vaskularnih prekida odnosno infarkta u glavi butne kosti. Izumrla kost se resorbuje a na njenom mestu se stvara nova i taj proces traje od 3-5 godina.
Klinički, bolest se manifestuje bolom u predelu kuka, koji se neretko širi i prema kolenu, tako da je nekada prvi simptom bolesti bol u kolenu a ne u samom kuku. Takođe je prisutno hramanje, hipotrofija mišića kuka i natkolenice, ograničenje pokreta u kuku. Najčešća posledica i komplikacija bolesti je rana koksartroza zgloba kuka.
Ishod i prognoza bolesti najviše zavise od uzrasta kada se bolest javila, od stepena početnog oštećenja, od pola, kao i od vremena proteklog od početka bolesti do početka lečenja . Kod dece mlađeg uzrasta i dečaka prognoza bolesti je bolja.
Lečenje može biti neoperativno ili operativno a odluka o načinu lečenja zavisi od pomenutih faktora . Fizikalna terapija se primenjuje i kod neoperativno i operativno lečene dece . Fizikalno lečenje ima zadatak da poboljša cirkulaciju u predelu zgloba kuka i time doprinese ubrzanom oporavku glave butne kosti,da doprinese jačanju mišića i uspostavljanju punog obima pokreta i da smanji bol u predelu zgloba kuka i kolena. U tom cilju primenjuju se elektroterapije koje ublažavaju bol ,zatim kinezi i hidrokinezi terapija(vežbe i vežbe u vodi) i terapija sumporovitim blatom (peloidom).


JUVENILNI IDIOPATSKI ARTRITIS - JIA

Dečiji reumatizam se pominje u zapisima još u XVI veku u Engleskoj a prvi prikazi dece oboljele od akutnog i hroničnog artritisa  u XIX veku. Dr Stil je prvi objavio kliničke karakteristike dece sa artritisom. Jedan od najtežih oblika ove bolesti je i nazvan po njemu - Stilova bolest. Prema poslednjoj klasifikaciji  od 1997. JIA mora početi pre 16. rođendana lokalizovan na jednom ili više zglobova u neprekidnom trajanju od 6 nedelja uz isključenje drugih reumatskih i nereumatskih oboljenja.
Radi se o teškoj bolesti koja dovodi do invaliditeta. Uzrok JIA je  nedovoljno razjašnjen  I pominju se bakterijske i virusne infekcije, genetska predispozicija, stress – psihička trauma, izmenjen imuni odgovor organizma. U kliničkoj slici postoji otok jednog ili više zglobova.
Lečenje obuhvata lekove  i fizikalnu terapiju. Od samog početka bolesti pored medikamenata (lekova)   treba započti sa fizikalnom terapijom i rehabilitacijom. Za svako dete se pravi individulan plan i program rehabilitacije u zavisnosi od faze, stepena aktivnosti bolesti i težine promena na zglobovima.
CILJ TERAPIJE:
1. pozicioniranje zgloba u optimalnoj funkconalnoj poziciji
2.smanjenje  bola i zapaljenje zahvaćenog zgloba
3. prevencija deformacija i kontraktura
4. prevencija hipotrofije musculature, povećanje mišićne snage
5. očuvanje funkcije respiratorne musculature
6. očuvanje sposobnosti za aktivnosti svakodnenog života

U lečenju ovog teškog oboljenja učestvuje  tim koji čine: dečiji reumatolog, dečiji fizijatar, fizio i radni terapeut, medicinske sestre,  dečiji ortoped i roditelj.
U našu ustanovu dolaze deca obolela od JIA upućena od strane dečijih reumatologa Instituta za reumatologiju, IMD I UDK. Deca su različitog uzrasta  sa postavljenom dijagnozom i započetom medikamentoznom terapijm. Mnogi od njih pored artritisa imaju već  formirane kontrakture, izraženu hipotrofiju muskulature, narušenu posturu odnosno položaj tela. Zbog bola dete štedi zahvaćeni deo tela i stavlja ga u položaj u kome su najmanje izražene tegobe. Na taj način  praktično imobiliše taj deo tela i dolazi do slabljenja mišića, njihovog skraćenja a već zbog samih promena na zglobovima stvaraju se kontrakture i postepeno gubi funkcija.
U našoj ustanovi primenjujemo :
1. elektroterapiju koja smanjuje bol i otok zahvaćenog zgloba
2. dobro doziranu kineziterapiju (aktivne, potpomognute  I pasivne vežbe)
3. hidroterapiju i hidrokineziterapiju za lakši pokret bez bola
4. Radnu terapiju
5. Termoterapiju – peloidom  tamo gde aktivnost bolesti to dozvoljava.
6.  Terapiju laserom

REHABILITACIJA POVREDA EKSTREMITETA KOD DECE

Povrede ekstremiteta kod dece dešavaju se u svim uzrastima. Već na samom rođenju se srećemo sa povredom spleta nerava ruke ( lezija brahijalnog pleksusa) koja zahteva započinjane fizikalne terapije već u trećoj nedelji života. Kod starije dece se povrede ekstremiteta dešavaju pri padu, u igri, pri sportskim aktivnostima ili u saobraćaju. Najčešće povrede su u predelu lakta, kuka, kolena.
Osim pomenutih uzroka prelomi kod dece se javljaju i kod raznih patoloških stanja kosti i njihova lokacija može biti na svakom delu koštanozglobnog sistema. Neretko su sa prelomima udružene i povrede krvnih sudova i nerava ekstremiteta što dodatno komplikuje i produžava period lečenja i rehabilitacije. Dečiji organizam je u fazi rasta i razvoja i ima određene specifičnosti u odnosu na odrasle. Neki delovi dečije kosti predstavljaju zone rasta. Ukoliko dođe do povrede odnosno preloma u predelu zone rasta kao posledica iste može doći do poremećaja rasta, inegaliteta(razlike u dužini) ili deformacija. Zarastanje preloma kosti kod dece je brže i zahteva kraći period imobilizacije a samim tim i ranije započinjanje rehabilitacije.
Lečenje preloma kod dece je najčešće neoperativno (kožna ili koštana trakcija i gips imobilizacija), ređe operativno ( osteosinteza kiršnerovim iglama klinovima, pločicama ).
Rehabilitacija započinje odmah nakon skidanja imobilizacije. Cilj rehabilitacije je da ojača hipotrofičnu muskulaturu koja je nastala kao posledica inaktiviteta, da vrati obim pokreta u zahvaćenim zglobnim segmentima, da vrati funkciju ekstremiteta i osposobi dete za normalan hod bez pomagala.
Na dečije odeljenje Specijalne bolnice za rehabilitaciju Banja Koviljača deca dolaze upućena od strane dečijeg hirurga-ortopeda. Po prijemu za svako dete, lekar- dečiji fizijatar nakon uzimanja anmaneze i pregleda pravi plan i program rehabilitacije . U cilju stimulacije stvaranja kalusa i zarastanja preloma, jacanja hipotrofi:ne muskulature primenjujemo određene vrste elektroterapije, laser, peloidoterapiju, dobro doziranu kinezi i hidrokinezi terapiju,funkcionalnu radnu terapiju. Prve korake i oslonac na povređenu nogu deca započinju u bazenu pod kontrolom teraputa, uz postepeno povećavanje oslonca u skladu sa zarastanjem preloma i u skladu sa oporavkom hipotrofične muskzlature.
Rehabilitacija u proseku traje 4-6 nedelja.
Na rehabilitaciju deca dolaze sa uputom nadležnog lekara uz odobrenje Fonda RZZO, ili privatno o trošku roditelja. U zavisnosti od uzrasta deteta ili težine povrede , često je neophodan pratilac za vreme rehabilitacije.pravo na pratioca imaju deca do 15 godina a ukoliko se radi o teškoj povredi,zbog prirode bolesti i starija deca mogu imati pratioca za vreme rehabilitacije


DEFORMITETI STOPALA KOD DECE

Jedna od najčešćih urođenih anomalija koje se javljaju kod dece su deformiteti stopala. Postoje dva tipa deformiteta stopala- valgus  deformacije stopala gde stopala zauzimaju  položaj  put upolje i varus gde su deformacije stopala  put unutra. Od valgus deformacija stopala najčešće su talovalgus, calcaneovalgus i talus verticalis, a od varus  deformacija najčešće su matatsus varus i ekvinovarus. Važno je da dijagnozu urođenih deformiteta stopala treba postaviti još u porodilištu, a to se čini na osnovu izgleda stopala. Dete je što pre potrebno uputiti na pregled kod subspecijaliste dečije fizijatrije i dečijeg ortopeda.
Lečenje kongenitalnih deformiteta stopala kod dece  je neoperativno a podrazumeva primenu fizikalne terapije koja se sastoji iz kineziterapije-vežbi istezanja, termoterapije (parafin) kao uvodne procedure i plasiranja korektivnih gips longeta.
Fizikalno lečenje se započinje neposredno po rođenju i smatra se da su prve tri nedelje života deteta zlatno doba za korekciju deformiteta stopala,  jer su pod dejstvom majčinih hormona meka tkiva novorođenčeta još uvek elastična .  Ako se fizikalno lečenje započne u prva tri meseca života deteta  očekuje se da se deformiteti stopala koriguju za 6 do 8 nedelja , a ako se započne kasnije fizikalno lečenje traje duže. Što je dete mlađe lakše podnosi fizikalno lečenje  a strukture na koje delujemo su podložnije terapiji i rezultati fizikalnog lečenja su bolji.
U malom broju slučajeva,  ako fizikalno lečenje ne da zadovoljavajuće rezultate lečenje je  operativno. Nakon operativnog lečenja primenjuje se fizikalna terapija: kineziterapija, termoterapija(parafin ili peloid za decu stariju od godinu dana), elektoterapija za tretman ožiljaka i elektrostimulaciju hipotrofične muskulature.
Fizikalno lečenje urođenih deformiteta stopala  na Dečijem odeljenju Specijalne Bolnice za rahabilitaciju Banja Koviljača se sprovodi u stacionarnim i ambulantnim uslovima a u toku rehabilitacije vrši se i obuka roditelja za sprovođenje vežbi u kućnim uslovima. Za rad sa decom zadužen je posebno obučen tim, na čelu tima je lekar subspecijalista dečije fizijatrije a ostali članovi tima su viši fizioterapeuti, viši radni trapeuti i medicinske sestre. 

PES TALOVALGUS

Poznato je da normalno stopalo odojčeta ima izgled ravnog stopala jer je svod prekriven naslagama masnog tkiva. Rastom i razvojem stopala, masno tkivo se povlači, mišići stopala i potkolenice jačaju  i uzdužni svod stopala postaje vidljiviji. Ako na stopalu postoji valgus pete (krivljenje pete u stranu),  radi se o deformaciji koja zahteva određene mere lečenja i prevencije.
Neka deca imaju izraženu elastičnost ili labavost zglobova, mlitavije mišiće(hipotonija), u nekim porodicama više članova ima različit stepen ravnog stopala.
Lečenje urođeno deformisanog stopala se započinje vežbama već u porodilištu i nastavlja tokom rasta i razvoja deteta pod nadzorom dečijeg fizijatra uz povremene kontrole od strane dečijeg ortopeda. Pored kineziterapije koja ima za cilj jačanje muskulature stopala i potkolenica, očuvanje pokretljivosti u fiziološkim granicama i korekciju deformiteta preporučuje se obuća sa produženim unutrašnjim delom potpetice-Tomasova peta, supinacioni klin i ojačan medijalni lub cipele. Preporuka je da dete hoda bosonogo po neravnoj peskovitoj ili travnatoj podlozi.

HIPOTONIO MUSCULORUM /MLITAVOST MIŠIĆA

 Hipotonija  kod novorođenčeta se najčešće javlja kao posledica patnje ploda prilikom prolaska kroz porođajni kanal, ali se viđa i kod dece koja su rođena carskim rezom. Može biti različitog stepena od blage do izražene kada se u literaturi opisuje da je dete mlitavo kao „krpa“.
Kod najvećeg broja dece koja su hipotona po rođenju, stabilizacijom opšteg stanja dolazi do normalizacije mišićnog tonusa. Ukoliko se hipotonija održava uz druge patološke znake kao što su: smanjena spontana aktivnost deteta, odsustvo ili asimetrija  normalnih mišićnih refleksa, prisustvo ili održvanje patoloških i primitivnih refleksa, položajne reakcije,  nenapredovanje u telesnoj težini, kašnjenje u razvoju motornih funkcija  itd. to zahteva dijagnostičku obradu. Hipotonija može biti prolazna  ali  je često   jedan od znakova mnogobrojnih ozbiljnih neuromišićnih oboljenja. Ukoliko se održava neophodan je pregled dečijeg neurologa, lab.ispitivanja, neurofiziološka ispitivanja a tek nakon dijagnostike dete sa hipotonijom se može uključiti u zavisnosti od uzroka, pod  kontrolom dečijeg fizijatra u dobro doziranu fizikalnu terapiju .


 TORTIKOLIS 

Tortikolis-krivi vrat ili krivo držanje glave se često viđa u ordinacijama dečijeg fizijatra. Uzrok tortikolisa kod novorođenčeta je najčešće prinudni položaj u materici u toku razvoja. Često  je udružen sa drugim položajnim deformacijama i leči se blagovremenom kineziterapijom i poziconiranjem.


Važno je prepoznati i  razlikovati položajni tortikolis  u odnosu na tortikolis u okviru stanja sa izmenjenim mišićnim tonusom ( hipo ili hipertonije).


 U poslednje vreme se pominje i benigni paroksizmalni tortikolis kada dete čas naginje glavu na jednu a pri sledećem napadu na drugu stranu. Za ovakav tortikolis prema dosadašnjim saznanjima fizikalna terapija nije potrebna, ali ga je važno prepoznati.


Drugi uzrok po učestalosti je povreda mišića m. SCM prilikom porođaja . Već u drugoj-trećoj nedelji po rođenju, na vratu deteta tačnije u području m. SCM  palpira se tvrd otok mišića (hematom),veličine od 1-3-4 cm, krivljenje glave  i ograničenje pokreta, laterofleksije i okretanje glave na bolesnu stranu. Krajem drugog , početkom trećeg meseca uočava se asimetrija lica i glave.Ovde je veoma bitan faktor vreme. Blagovremeno uključivanje u program fizikalne terapije  dovodi do izlečenja.


Terapija se sastoji u pozicioniranju( korekcija položaja glave deteta uz pomoć jastučića ili peškira) koje se sprovodi tokom celog dana. Primena kineziterapije ,toplih parafinskih obloga kao uvod u keneziterapiju i elektroterapije koja služi za razmekšavanje nastalog hematoma i zategnutog i skraćenog mišića. Lečenje može da traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci u serijama po tri nedelje i pauzama između serija fizikalne terapije. Važno je napomenuti da roditelji od samog početka moraju biti upućeni i uključeni u način pozicioniranja u toku spavanja i korektivne položaje prilikom držanja deteta.
Cilj fizikalne terapije je da se  tortikolis izlečei što pre , najkasnije do godinu dana starosti deteta. Ukoliko fizikalna terapija ne da zadovoljavajuće rezultate do kraja prve godine moguć je  hirurški način lečenja.
Postoje i drugi uzroci tortikolisa , koji su na sreću, znatno ređi (deformacija vratnih pršljenova, spojeni vratni pršljenovi, tumori lokalizovani u predelu glave ili vrata,  problemi sa vidom i sluhom mogu biti uzroci tortikolisa itd). 

Fizikalno leČenje dece nakon poroĐajne traume

Porođajne povrede kod dece nastaju u slučaju teških i produženih porođaja, brzih porođaja, nesrazmere između porođajnih puteva i ploda, manipulacije rukom ili instrumentima, ako je plod velike telesne mase, kralične prezentacije ploda i kod prvorotki.

Fizikalno lečenje dece sa traumatskim tortikolisom

Traumatski torticolis nastaje  zbog povrede strenokleidomastoidnog mišića tokom teških porođaja. Dve trećine svih traumatskih tortikolisa je posledica karličnog porođaja. Karakteriše ga pojava krvnog podliva izgleda lešnika ili šljive na spoju srednje i donje trećine strenokleidomastoidnog mišića.
Kasnije se klinički karakteriše  nepravilnim asimetričnim položajem glave i vrata novorođenčeta. Glava je nagnuta na jednu stranu a lice okrenuto na suprotnu stranu što je posledica jednostanog skraćenja m SCM. Na zahvaćenoj strani vrat je kraći, zaravnjen ili konkavan.

Lečenje:
1.kinzervativno(fizikalna terapija)
2.hirurško .

Fizikalna terapija obuhvata: kineziterapiju, termoterapiju, elektroterapiju.Vrstu terapije, trajanje, doziranje i ponavljanje serije određuje lekar.

Kineziterapija: za očuvanje ili povećanje dužine mišića vrata pre svega sternokleidomastoidnog mišića. Istezanje skraćenih mišića se izvodi dozirano uz obuku roditelja. Roditelj deteta  se nauči na koji način da se igra sa bebom kako bi se postiglo simetrično ponašanje (zvučne ili intenzivo obojene igračke, položaj bebe u krevetu, nošenje bebe u bočnom položaju.)

Termoterapija: parfainoterpija, sa parafinom se najčešće počinje u trećoj nedelji života i utiče na relaksciju mišića i prokrvljenost.

Elektroterapija: elektroforeza (kalijum jodid, thyomukaze, hydrokortizon) za resorpciju krvnog podliva i sprečavanje skraćenja mišića.
Dužina tertmana za traumatski tortikolis je 6-8 meseci, ako se sa terapijom započe na vreme (treća nedelja života).

Ako fizikalno lečenje ne daje zadovoljavajuću korekciju (započne kasno ili neredovno sprovodi), terapija izbora je hirurška (posle  12-og meseca života deteta).

FIZIKALNO LEČENJE POROĐAJNE POVREDE BRAHIJALNOG SPLETA (PLEXUS BRACHIALISA)

Klinička slika zavisi od lokalizacije povrede brahijalnog spleta. Dete odmah nakon rođenja pokazuje asimetrično držanje. Zahvaćena ručica ima specifično držanje karakteristično za jedan od  tipova periferne oduzetosti: gornji tip oduzetosti, donji tip oduzetosti ili je potpuno mlitava za razliku od zdrave.

Fizikalna terapija obuhvata: kineziterapiju, termoterapiju, elektroterapiju, radnu terapiju i hidro-kinezi terapiju.

Tokom prve tri nedelje nakon rođenja dete se ostavi mirno da se povuku posledice traume, resorbuje otok i krvarenje. Ruka se postavlja u položaj koji sprečava istezanje povređenih korenova brahijalnog spleta i ubrzava saniranje posledica traume(pozicioniranje). Roditelj se obuči kako da pozicionira ručicu i menja njen položaj na 2-3 sata.

Sa kineziterapijom se počinje posle 3 nedelje nakon rođenja. Cilj je jačanje muskulature rameno-lopatične regije i zahvaćene ručice kao i očuvanje ili povećanje obima pokreta u zglobnim segmentima (pasivne i aktivne vežbe).

Termoterapija (parafinoterapija, peloidoterapija  za decu stariju od godinu dana.).

Elektroterapija: elektrostimulacija zahvaćenog mišića kojoj može da prethodi uzdužna galvanizacija. Elektrostimulacija se izvodi do 2 godine starosti deteta.

Radna terapija: teraput koristi različite metode i sredstva da aktivira oštećenu ručicu. Okupaciona terapija kroz igru (odabrane igračke-zvečke, kuglice, kocke, telelon, sat, igračke koje se kreću, makaze, olovka, mašina za kucanje).

Hidro-kinezi terapija u bazenu ili habard kadi: izvođenje pokreta u vodi. Pokreti u vodi su olakšani pa se izvode u cilju jačanja paretične muskulature i savladavnja kontraktura u zglobnim segmentima.

Fizikalno lečenje u specijalizovanoj ustanovi za rehabilitaciju dece kao što je Specijalna bolnica za rehabilitaciju  Banja Koviljača  doprinosi boljem i bržem oporavku dece  sa porođajnom povredom brahijalnog spleta i tortikolisom. Ako se fizikalno lečenje započne na vreme i  dovoljno dugo  izvodi, rezultati fizikalnog lečenja mališana su dobri.



  • cenovnik
  • radno vreme
  • gde smo mi
  • zadovoljstvo korisnika
  • galerija
  • konsultanti
  • misija i vizija
  • uvid u medicinsku dokumentaciju